Razmišljati o tome šta ćete za sledeći obrok pojesti je kako oblik nepatvorenog hedonizma, tako i određeno siromaštvo idejnih pokretača. Hit 20. veka je transformacija svakog posezanja za hranom u slavu čula. Obrada hrane je konstantno usavršavana veština kojoj teže oba pola.
Za hranoznalca, vrsnog upućenika u slaganje ukusa mi koristimo francusku reč gurman (fr. gourmand) videći u njoj savršeno objašnjenje. Istina je da malo ljudi poznaje pravo značenje reči koje bi doslovno bilo - žderonja ili alavac.
Poplava emisija koje nas uče kuvarstvu i osmišljavanju novih kombinacija namirnica je dovela do neumitne zasićenosti kod hranopripremača, ali i pored toga u neodređenim, kraćim, vremenskim intervalima se pojavljuju nove: debeljko nabreklih prstiju koji aljkavo dela i prosipa sve što dotakne; glumac koji se uz finalno predstavljanje recepture dohvati i tambure, a pokušavajući da osvoji naklonost svoje gošće; antitalentovani gost-kuvari koji potpomažu ostvarenje koncepcije; nemi, pozadinski, oruđe objašnjavajućeg glasa, kuvar i tako dalje.
Taman kad smo mislili da smo beznadežno potonuli u tamnilo tog nepreglednog okeana, pojavio se zračak svetlosti: ugledasmo brke potkraćene kao najfiniji engleski travnjak!
Bez mnogo ustezanja i bez mnogo pompe poče nam predstavljati čovek svoja znanja i saznanja sa svojih putešestvija - ništa novo; proputovali su ljudi i više od njega. Recepti sa drugih kontinenata, dodir sa stranim kulturama i narodima - ništa novo; videli smo i ekstremnije recepte i neobičnije pripreme. Ambijent rada - tipičan i po ko zna koliko puta viđen.
E, sada od početka: sjajno urađena animira špica (postoji par nedoumica, na primer šta je kvalifikovalo Mao Ce-a da dospe u nju, ali to na stranu), voditelj/domaćin koji zna znanje i koji pored svoje lako prihvatljive pojave elegantno i vešto barata po improvizovanoj kuhinji, sekvence skraćene na nivo lak za održavanje pažnje, dobra tranzicija između sekvenci i, kao kec iz rukava, retorička uglađenost i neusiljenost izraza. Spontani, lako prihvatljivi nizovi objašnjenja kao osnov improvizacije čine ono unikatno prijemčivo i primamljivo emisije Gastro nomad.
Kombinacija svih pomenutih elemenata je ono novo i drugačije čemu vredi posvetiti pažnju, ako ne iz kulinarskih pobuda, a ono iz čistog, smislenog, uživanja u dobroj televizijskoj emisiji.
Kombinacija svih pomenutih elemenata je ono novo i drugačije čemu vredi posvetiti pažnju, ako ne iz kulinarskih pobuda, a ono iz čistog, smislenog, uživanja u dobroj televizijskoj emisiji.
Nećemo ni da postavljamo iz koje je luke ovaj pomorski kuvar uplovio u erteesovsku, ali pošto je ovo emisija u nezavisnoj produkciji ("Advance production") postavlja se, ipak, pitanje: kako televizijska kuća sa najvećim budžetom u Srbiji ne može sama da napravi ovako nešto ili nešto nalik ovome? Zar je potrebno da svaki iole taletovani čovek sa idejom vrišti pred čeličnim vratima RTS-a da bi se programi osvežili.
Brki svaka čast. RTS-u, da pusti brkove.
