Uz trube daje se na znanje: Radio Televizija Srbije će
rešiti socio-ekonomske probleme sto mladih ljudi! Pompezno kao i u slučaju
dolaska Fijata, Britiš tobaka ili Jure, najavljuje se javni konkurs „Sto mladih
stručnjaka za RTS-ov
21. vek“. Konačno da neko da validan i konkretan primer kako se nudi zaposlenje
u ovoj državi.
Od početka
ekonomske krize, odnosno takozvanog drugog talasa, otkazi su svakodnevica i
više nije iznenađenje da jedna firma, bila ona društvena ili privatna, ne može
da izdrži troškove koji slabijim obimom poslovanja opterećuju njeno
funkcionisanje. Usled nelikvidnosti kompletne privrede i ogromnih zaduživanja
kako privatnog, tako i državnog sektora, vest da će posao u struci, pa još za
najveću medijsku kuću na ovim prostorima dobiti sto ljudi bila je zrak sunca
posle tmurnog dana.
RTS je u promotivnim spotovima, u kojim su učestvovali njegovi prvaci,
obznanio uslove za prijem: da ste talentovani, komunikativni, lepi, pametni, ambiciozni... i sve ono što svako od
nas za sebe misli da jeste. Uslovi su se svodili manje-više samo na voljni
momenat kandidata da želi da radi, te stoga ne čudi ni broj onih koji su se
odazvali – 17 000! Zaista fakt koji bi trebao da ispuni ako ne neku malu knjigu
rekorda, a ono bar neku žutu stranicu ili rubriku u Politikinom zabavniku.
„Najveći odziv u istoriji na neki javni poziv“: kako ne bi bio, kad je nezaposlenost u Srbiji nikad veća? Čak 10 000 kandidata je ispunilo zahteve, te otpočinje hronika o tome kako doći do posla. Zamislite da pričamo o nekoj drugoj, hipotetičkoj situaciji gde je odnos 170:1. Da li bi i u jednom drugom slučaju takav odnos bio za hvalu? Možda za „svaki sat sedenja dobijem 170 evra“. Mnogi bi vukli i džakove pune teških, besmislenih, samohvala po vlažnim i prašnjavim podrumima, a montiranje bilo kojeg pulta bi bila premija; no, ne bismo mi ovakvu propagandu ni kudili da zrnce istine nije pokvarilo lavinu dosledne samoobmanjive blještavosti.
Prijave su obrađene, došlo je na red testiranje. Kandidati k’o kandidati: dajte nam testove, radićemo, pa šta bude, bude! Al’ glavni i odgovorni je saopštio nešto čega se verovatno svaki zaposleni pribojavao – došlo je vreme da se srežu viškovi: „U RTS-u imamo osam stotina (800) ljudi koji su višak, ali imamo i tri-četiri stotine koji ne mogu da prate korak sa vremenom“. Kad se ovo uzme u obzir perspektiva se znatno menja; do te mere da se postavlja pitanje: da li je onaj koji je smišljao naziv konkrursa isuviše fin da bi rekao istinu ili se u RTS-u još uvek koriste oni „gluvi telefoni“, kroz koje je propustljivost informacija ograničena (U drugom slučaju treba očekivati u budućem periodu tender za novu, savremeniju opremu).
Matematika je od divne discipline
stigla do statusa opscenarske igre u rukama pogrešnih ljudi. Nadamo se da će
gro primljenih kandidata biti baš, po vokaciji, matematičari, koji će svojim
kaljenim veštinama uspeti da izvuku iz brojkovne dubioze buduće kolege, jer
ovakvim trendom zapošljavanja redakcije će biti pune onih koji znaju da
rešavaju testove.
Fanfare i ode spremite, jer bez muzike se ne da ni slaviti ni tugovati.
