Nož u desno ili kako ni kriv ni dužan postati Tv lice

Kada sam iz kutije čuo taj hipnotički povik: "Desno! Desno! Desno!" umalo da skrenem u špajz umesto u Wc. Taj, valjda decembarski događaj me je primorao da svako ponovno iskrsavanje te, nalik pećinskom čoveku, zarasle figure propratim sa izvesnim stepenom posvećenosti. Tirade koje kao Timok prosipa, po posve subjektivnom mišljenju vašeg autora, jedan od najlošijih govornika današnje političke scene su u direktnoj vezi sa akcenatskim žarištem ovog diskursa.


Svaki put kad ova, gore nepomenuta; individua ima da saopšti javnosti neki novi detalj iz svog političkog ili privatnog života, ona za te svrhe ne koristi sistem društvenih mreža poput Fejsbuka, Tvitera ili nekog od blogova, već sasvim zgodno iskoristi priliku da to učini putem državne televizije. Ukoliko uzmemo u obzir to da ova individua nije predstavnik vlasti, nije predstavnik opozicije, već jedan od politički aktivnih, uhu ne prilazio, govornika, postavlja se pitanje zašto dobija toliki medijski prostor i može li da ga dobije još neko sa istim ili sličnim profilom?


Pošto ovo nije retoričko pitanje, sledi i odgovor: Može! Recept je sledeći: potrebno je da imate odrednicu pred svojim imenom. Ona se može ogledati u vidu akademske titule, društvenog statusa ili polja izražavanja. Sa ovim uslovom ćete sebi obezbediti segment u kom možete neprikosnoveno i nepobitno da polemišete o stvarima za koje ste pitani ili kojima jednastavno želite da pridodate svoj doprinos raspravi. Potrebno je da pripadate nekoj instituciji: da bi popunili eventualne praznine i otklonili sumnje u verodostojnost vašeg iskaza dodatna informacija reguliše vaše socijalne perspektive i aspiracije, na isti način kao što pruža i uvid o tome kako vam stiže hleb na sto. Ovo samo služi da bi se ljubopitljivi deo javnosti zadovoljio. Sada na red dolazi i treći uzrok, onaj koji počesto čini razliku između prozlanog ili povratničkog medijskog pojavljivanja: morate da budete slatki i umiljati kao ovca prema pastiru u hladnoj kišnoj noći u izolovanoj kolibi na povišem brdu. Ukoliko vas ruka Kanala pomiluje ne smete je ni po koju cenu ujedati. Znam da se ovakva saznanja, kao i osobine stiču u roditeljskom domu, isto kao što znam da ovce ne ujedaju.


Dokaz da je ova receptura valjana možete primetiti pri prvom gledanju informativne emisije na RTS-u. Ekonimista koji će vam dati temeljnu procenu izraženu u procentima koje je dobio zahvaljujući računskoj formuli koju je smislio u šminkernici pre početka intervjua; mladi aktivista koji jasno pred sobom vidi ciljeve i delotvornost svog neizvršenog rada nakon sprovedenih reformi koje on propagira, a koje su samo za njega osmislili drugi; organizacija koja je nevladina, neprofitna, dobrodušna, samonajboljemisleća i čije delo se može (ali nema potrebe) meriti zahvalnošću onih koji se sa našli na putu njihovog dobročinstva. Pobrojani će svojim komentarom, makar on bio i samo jedna rečenica, dopuniti i bitno potkrepiti vest. Oni (pobrojani) će svojim mišljenjem doprineti olakšanje i stvaranje cenzusa oko pitanja o kojima se raspravlja. Njihovo mišljenje će tako indirektno doprineti stvaranju uvreženog mišljenja.


Tako napravljen tok informacije je ništa drugo do kreiranja svesti javnog mnjenja, načina na koji bi informacija trebala da se percipira; jer kad jednom napravi korito reka teži da protiče istim. Kada se tako stvari postave, onda se šablonski tretiraju sve informacije, od napisanih do izgovorenih, a jednako počinju da se tretiraju i izveštaji o padavinama kao i rezolucije i zakoni.