Početkom neodemokratske ere u Srbiji vlast aktuelizuje potrebu da se reguliše medijska slika u državi. Da bi se uspostavila hijerarhijska lestvica i ojačao državni uticaj na polju od izuzetnog značaja za poluge vlasti, dva veća poteza će napraviti ključnu razliku: osnivanje RRA (Republička radiodifuzna agencija) i uvođenje televizijske pretplate.
Verifikacijom / dobijanjem nacionalnih (uličnih i birtijskih) dozvola za emitere medijska čistka na srpskom televizijsko-radijskom nebu će ojačati i iskristalizovati pozicije "bitnijih" medijskih kuća. RTS sa monetarnom injekcijom, uvođenjem plaćanja na svoje sadržaje, diže se iz petooktobarskog pepela i obogaćuje program novim i starim, ponovo upakovanim, sadžajima. Informativni program promoviše nov koncept, do sada neviđen na nacionalnoj televiziji - objektivnost.
Takav potez će malo pomeriti redove. Šampionu objektivnosti i ustoličenom kralju opozicionističkog izlaganja, medijskoj kući B92, ovakav nepravedno novostečeni položaj nikako neće odgovarati. Suverena vladavina u načinu izveštavanja postaje ugrožena na način koji analogno odgovara primanju drugog radnika na istu strukovnu poziciju u firmi sa ograničenim budžetom. Ovo će izazvati novi medijski konflikt.
Optužbe će otpočeti sa lakim prozivanjem na novinarsku neetičnost, novinar B92 će optuživati RTS da svojata "servis u službi građana", RTS će odgovarati prilozima u kojima se srpski suncokret klanja gledaocima koji opovrgavaju tvrdnje novinara sumnjivog umeća. Prozivaće se i pozivaće se na partijsku naklonjenost, a pravdati partijskom neutralnošću. Direktori i glavni urednici će biti uvedeni kao veliki topovi ili tenkovi tokom Prvog svetskog rata za proboj neprijateljskog fronta, a svaki gaf ili omaška će biti sa osmehom dočekana na nož protivnika (poput slučaja "ubijanja neistomišljeničkih muva" u kojem je glavnu rolu imao glavni nacionalne medijske).
Ovakav vrući rat je stvorio sliku medijske polarizacije i napravio birača i od gledaoca. Opredeljenje koji ćete kanal gladati u toku dana postaje pitanje od kvalitativnog značaja, jer, na kraju krajeva, želite da čujete vest i primite samo onu informaciju koja je objektivna i nezatrovana politikom. Informacija na čije krojenje nisu uticali ni vlast ni opozicija.Crno-beli svet je pred nama i to svima olakšava stvari.
Da je "tabla malo nakrivo" možemo se uveriti najjednostavnijom analizom. Prateći oba informativna programa, zarad fokusa recimo, "Vesti B92" u 18:30h i "Dnevnik 2" u 19:30h, primetićemo jednu čudnu anomaliju: gotovo svi sadržaji su isti! U devet od deset priloga čućemo identične stvari: o nesrećama u zemlji i inostranstvu, o ekonomskim fluktuacijama, o poslaničkom radu i veselim dosetkama iz skupštine, pa čak i o neutešnim građanima koji su sagradili kuću deset kilometara od najbliže civilizacije, pa sad ne mogu deca da im se školuju jer im je škola daleko.
Zar je moguće da obe kuće imaju identičan osećaj za vest? Da novinari ne traže vest, nego vest njih? Da li novcem ili nerazgranatom novinarskom mrežom treba pravdati ovakav način pokrivenosti informativnog prostora. Ovakve uređivačke politike su nešto što svakako treba da nas zabrine, jer se sve više čuje ideja kako su slobode u Srbiji krenule silaznom putanjom. Informacija koja teži da bude "plasirana", a ne preneta je roba niske obaveštavajuće vrednosti, a visokog manipulativnog svojstva. Kao kada nam podvale uređaj koji nije isti za američko ili zapadnoevropsko tržište onom za istočnoevropsko ili azijsko. Skupo platimo, a na kraju nam umesto zadovoljstva ostane osećaj da smo prevareni.
No comments:
Post a Comment