Iskoristiti uticaj na javnu sferu u cilju pomoći ugroženim osobama svakako je plemenit momenat koji predstavlja primer kojim se treba povoditi.Krajem prošle godine RTS je pokrenuo akciju za izgradnju sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici, a u saradnji sa "Savetovalištem protiv nasilja u porodici" a potpomognuti sponzorima "Telekom Srbija", "Telenor" i "Vip mobile".
Dobročinstvo ide u ovom smeru: RTS oglašava akciju koja je u toku, građanstvo daje / uplaćuje pare putem žiro računa (klasično) ili putem sms-a (moderno), banka i operateri fixne i mobilne telefonije skupe pare na gomilicu i onda otpočinje gradnja "sigurne kuće".
Kad gledate (bilo koju) predstavu dobijate gotovu, ukomponovanu, sliku. Sve je na mestu počev od teksta, glumaca, muzike, scenografije itd. Ono što se ne vidi i što je napor u spajanju elemenata se nalazi iza kulisa. Ovo je postupak koji je široko primenljiv, ali ovaj slučaj ima interesantnu moralnu konotaciju.
Dakle, sistem (državni) je zakazao: posle mnogih poziva upućenim MUP-u telo nežnijeg supružnika i dalje kuburi sa podlivima, krhkim kostima, proređenim vlasima i zubima, otežanim hodanjem, otežanim disanjem, srčanom aritmijom; volja mu se zabila u zemlju, bojažljiv je, povučen, depresivan, suicidan. Beg je poslednje rešenje. Kuda; u kom pravcu? Gde će se osećati sigurno i zaštićeno kad je ne štite ni zakoni, ni sudska, ni izvršna vlast: "...negde, tu iza duge...".
"Zakrpe sistema" su rešenja koja imaju za cilj da regulišu i isprave sistemske greške. Nepopularna rešenja koja pokazuju slabost i nemoć državnog aparata. Nepopularna su zbog činjenice da ne postoji način na koji bi se ona mogla regulisati i pravilno usmeriti kao i zbog činjenice da ne postoji jasan uvid u distribuciju sredstava kojima se služe.
Imamo, dakle, RTS kao pokretač koji pokušava da sanira i apeluje na jedan od socijalnih problema. Pravi se reklama ili promotivni spot (kako vam drago) koji pored isticanja cilja objašnjava kako će se do tog cilja doći. Istaknuta je tarifa, brojevi na koje se šalju poruke ili zove, žiro-račun banke i sponzori akcije. RTS snosi troškove snimanja spota i oglašavanja, što je, s tehničke strane gledano, cifra jednaka utrošku radnih sati ekipe koja je spot sastavljala i gubitku (neuplaćivanju) novca za reklamni prostor. Jer ne možete sami sebi naplatiti (Možete, ali ne verujem da hoćete). Kad podvučemo crtu RTS-ovi troškovi su 0 dinara.
Kao sponzori se pojavljuju sva tri operatera domaće mobilne telefonije i (ne zadugo) jedini domaći operater fiksne telefonije. Oni (mobilci) uvode identičan broj na koji se iz svake mreže za istu cenu može donirati novac, skidanjem sa računa korisnika; dok operater fiksne telefonije (ili fiksac) uvodi novu fiksnu liniju na koju građani mogu da pozivom, koji će se naplaćivati putem dodate stavke na računu za fiksnu liniju, doniraju novac. Kao i u slučaju RTS izdaci operatera su nepostojeći.
Nigde nije rečeno, ni zapisano, da li je svo dobročinstvo ono od strane privatnih lica ili će i Telekom Srbije sa prihodom od 89, 2 milijarde dinara u 2009 godini odvojiti koju paricu (čisto za reklamu koju svakodnevno dobijaju)? Ista logika važi i za ostale u priči.
Nema nijednog pokazatelja koliko je novca do sada skupljeno, koliko još treba da se sakupi, da li je još neko donirao veću sumu, jednom rečju- mrak (ili bolje, opisnije, u dve- donatorski mrak). Veo mističnosti i blagodet neznanja su začini koju su pridodati u ovaj sumnjivi čorbuljag.
Ono što zasigurno znamo je da za ovakvim akcijama ima potrebe, ali je potrebna i veća transparentnost prilikom ovakvih procesa da bi se izbegla svaka zloupotreba i spekulacija (poput ovog teksta npr.) Ukoliko javnosti nisu na uvidu podaci koji bi potkrepili iskrenost akcija poput ove, Teletona i mnogih drugih, njihova vrednost pada ispod svake igre na sreću. Novac i iskrena želja za pomoć nisu jedini gubitak. Poverenje u svaku kariku lanca bi se pokidalo.
No comments:
Post a Comment